Svetski dan prevremeno rođenih beba, 17. novembar

/
8 Comments

Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba. Svako čija je beba prerano rođena nikad neće zaboraviti strah i stres koji je doživeo.
Znala sam da ću se poroditi mnogo pre termina, bilo je samo pitanje koliko ću dugo uspeti da izguram. Slavila sam kad sam prešla famoznu 28. nedelju posle koje bebe imaju skoro sigurnu šansu za život, kao i kada je težina mojih mrvica prešla kilogram. Preležala sam trudnoću i imala sam vremena da istražim kako izgledaju prevremeno rođene bebe i kakva im posebna nega treba. Stvarno sam videla stotine slika, pročitala stotine priča, a ipak, ništa na svetu ne može čoveka zaista pripremiti za prvi susret sa sopstvenim detetom u inkubatoru, ništa ne može dočarati te žalosno mršave nožice i ručice koje se tu i tamo pomeraju na majušnom, golom telu, odevenom samo u pelenicu i prikačenom na gomilu groznih cevčica. Kada jednom ugledaš braunilu koja izlazi iz glave nestvarno malog ljudskog bića koje si sam stvorio nikada, ali nikada više nisi isti. Raspala sam se pred inkubatorima i raspadala sam se svaki naredni put kada sam ih posećivala, sve dok nisu ojačali dovoljno da smo mogli da ih uzimamo u naručje. Navikli smo na slike bucmaste novorođenčadi, odevene u lepa odelca, ušuškane u maminom naručju. Prevremeno rođena deca su majušna i najčešće im još uvek nije ni skroz opala dlaka koja bebe štiti dok su u maminom stomaku (to se obično dešava u devetom mesecu trudnoće koji nedonoščad ne dočekaju), nemaju sloj masnoće na telu koji terminske bebe čini oblim i slatkim, to su samo krhke koščice prekrivene naboranom kožom. Novi roditelji ponosno slikaju svoje bebice i šalju tonu slika svim živima. Mi nismo. Ne samo da nismo slali slike već ih nismo ni napravili. Ne želim da imam materijalnu uspomenu na to koliko su tužno izgledali u prvim danima, dovoljna mi je slika u glavi koja će me pratiti do smrti.
Zbog čega sam napisala ovaj post? Oko 7 procenata beba u Srbiji rađa se pre vremena, a njihovim roditeljima svaka informacija znači, baš kao što je i meni značila. Podeliću neka moja saznanja, ali i iskustva.


Prevremeno rođenom bebom smatra se ona rođena pre 37.nedelje trudnoće, s tim da je rođenje pre 24. nedelje ekstremno rano, od 24.-28 jako rano, od 28-33. rano. Statistika kaže da beba rođena nakon 28. nedelje ima 85% šanse da preživi i zato sve trudnice sa rizičnim trudnoćama odbrojavaju do tog perioda kako bi malo odahnule. Nakon 34. nedelje situacija postaje drastično lakša pošto tada bebe dostignu i finu težinu tako da je moguće čak i izbegavanje inkubatora. Ako se očekuje prevremeni porođaj, a manje ste od 35 nedelja trudne primićete injekcije kortikosteroida koji pomažu bebama da im se razviju pluća. Mogu se primiti u dve serije pošto dejstvo jedne traje oko nedelju dana. Ja sam primila jednu seriju/dozu i reagovala jakim crvenilom, osipom, napadima vrućine i dr., što se smatra očekivanim sporednim efektima.
Svaka beba je priča za sebe i sama starost trudnoće i težina bebe nisu garancija određene vrste napretka, nekad skroz sićušne bebe budu savršeno napredne i obrnuto. Neko nepisano pravilo je da su devojčice veći borci i da imaju manje respiratorne probleme. Potencijalne komplikacije sa nedonoščadima su brojne, no svakoj budućoj mami rekla bih da stalno ponavlja sebi da je ogromna većina njih ipak prolaznog karaktera i da će za nekoliko meseci njihovi palčići ipak stići svoje vršnjake. Da pročitate otpusnu listu moje devojčice od kilo i po našli biste i na jezive termine kao što su moždano krvarenje, ekstremna nerazvijenost i sl., a ipak, danas je to jedna zdrava, vesela curica za koju nikad ne biste pomislili da je imala težak početak.
Dobar deo beogradske nedonoščadi (uglavnom one rođene u Frontu i Mišoviću) bude premešten na Institut za neonatologiju, a ja bih rekla da je to najbolje šta nam se u datoj situaciji moglo desiti. Ideja da samo jednom dnevno viđam stvorenjca koja su mi do juče bila u stomaku jako mi je teško pala i beskrajno mi je značilo što su mi na Institutu svi ostavili utisak stručnih, ali i brižnih ljudi. Nemali broj puta gledali smo sestre (kada one nas nisu videle) kako ljube malene glavice i nežno pričaju bebicama. Čak i one koje su delovale grublje u kontaktu sa bebama bile su divne. Zapravo to ne bi ni trebalo da iznenađuje, ipak su njihovi pacijenti najnevinija, najkrhkija, najosetljivija ljudska bića. Odlično su snabdeveni, tamo nema potrebe za donošenjem pelena, krema ni bilo čega drugog, a najlepša stvar je Program razvojne nege u okviru koga u zakazanom terminu roditelji imaju pravo da u posebnoj sobici budu sa svojim bebicama nasamo čim se steknu uslovi da se izvade na kratko iz inkubatora i da ih maze do mile volje, a bogami i da nauče kako se nedonoščad hrane i prepovijaju. Beskrajno nam je značilo ovo iskustvo, najpre u psihičkom smislu.
Bebe se otpuštaju iz bolnice kada dođu do 2300-2400 grama, ako je sve drugo u redu, naravno. Evo nekoliko stvari koje bih preporučila kada je reč o nezi ovakve dece:

Higijena
U devetom mesecu trudnoće beba "kupi" imunitet od majke tako da bebe koje nisu dočekale taj mesec u stomaku imaju, po definiciji, slabiji imunitet od terminske novorođenčadi koja su u finoj meri zaštićena negde do šestog meseca života. Sasvim je logično, onda, da higijenski standardi oko nedonoščadi moraju biti viši. Tu nema dileme da li odeću baš moramo peglati i da li flašice moramo sterilisati. Treba im na sve načine pomoći da u početnim mesecima budu okruženi sa što manje bakterija i virusa tako da se nikakve rane posete šire familije i prijatelja ne preporučuju. Svakome ko uzima bebu stavite preko ramena/ruke tetra pelenu da na nju ide bebino lice. Oni nisu isto što i terminske bebe i sve teorije tipa neka se čeliče mogu se jako olupati o glavu.
Odevanje
Kada je reč o bebama, preporuka je da se oblače kao i mi odrasli dok u slučaju novorođenčadi ide sloj više. Zaboravite na ovo ako imate nedonošče. Oni nisu sposobni da sami održavaju telesnu temperaturu kako treba i treba ih jako utopljavati. Ovo je u praksi značilo da smo mi naše usred avgusta oblačili u bodiće i odelca dugih rukava (po preporuci iz bolnice).
Hranjenje
Podrazumeva se da je dojenje zlata vredno, pogotovo u slučaju ovakve dece. Na Institutu postoji Banke humanog mleka i one najnežnije bebice koje se hrane na sondu dobijaju ljudsko mleko u tim prvim danima. Doniranje mleka je jedna beskrajno humana stvar pa ako ste zainteresovani pročitajte više o tome na sajtu Instituta. Ako dojenje nije opcija preporučuje se da hranite bebu posebnom formulom za nedonoščad, to su one koje obično u nazivu imaju PRE. Mi smo koristili Aptamilovu, ali ima ih većina proizvođača. Obično se koriste dok beba ne dođe do 3 kilograma, s tim da doktori nekad savetuju ovakvu formulu i do pet kilograma. Mi smo davali neka 2,5 meseca. Budite jako strpljivi kod hranjenja pošto je kod nedonoščadi refleks sisanja često slabiji. Ako vam je beba provela nekoliko nedelja u bolnici dobićete uobročeno dete, naviklo da jede na tri sata. Preporuka je da prva tri meseca budite bebu noću da jede čak i ako deluje da blaženo spava pošto ovakve bebe mogu da budu preslabe da se bude i plaču za hranom iako im je ona tada neophodna. Ne znači, naravno, da morate baš na tri sata dizati bebu, ali nemojte dozvoliti ni da prođe mnogo sati.
Nega
Mazite svoje bebe. Mnogo, mnogo, mnogo! Ne slušajte nikoga ko vam govori da ne navikavate dete na ruke, da ćete ga razmaziti, da je beba ovakva i onakva. Samo se setite da prosečno novorođenče ima svoju mamu od prvog dana, maminu blizinu, miris i nežnost kao stalno prisutnu utehu, a da je vaša beba nedeljama bila sama, zatvorena u inkubatoru, svakog dana bockana iglama, mažena tek ponekad, a na njen plač vrlo često nije odgovarano. Nadoknadite joj to. Istina, platićete za to cenu u vidu bebe koja će vas stalno tražiti, ali spadam u roditelje koji ne vide ama baš ništa loše u tome.
Imalo bi se, naravno, reći još mnogo toga, no da ne učinim post baš predugačkim ovde ću se zaustaviti, a ukoliko neko ima pitanje može ga postaviti ovde ili putem maila ili privatne poruke. Palčić gore!



You may also like

8 коментара :

  1. Pročitala sam tekst odmah, u jednom dahu, ali nisam stigla da ostavim komentar. Sad sam se vratila da ga još jednom pogledam.
    Pišem iz ugla male prevremeno rođene bebe i tek sada vidim kroz šta su sigurno moji roditelji prolazili, a da me za ovih skoro 30 godina nikada nisu opterećivali time niti hteli da znam sve to. Tebi mogu samo da čestitam na hrabrosti i borbi, a devojčici da poželim srećno odrastanje. ♥
    Ja takođe nemam nikakvih fotografija iz tog perioda, a žalim samo zbog toga što bih volela da vidim koliko sam mala bila. :) Veliki pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno :) Bez sumnje je tvojim roditeljima bilo jako teško, pogotovo što su u vreme tvog rođenja inkubatori bili na lošem glasu zbog posledica koje su mogli da ostave na bebu.
      I da imaš fotografije ne bi mogla da shvatiš koliko su to mala bića. treba to videti uživo, mada se i onda mozak pobrine da se ne sačuva skroz jasno sećanje, evo meni već sad čudno da su bili baš toliko mali, a tek je jedna godina prošla :)

      Избриши
  2. Divan i koristan tekst, hvala što si ga podelila s nama. Nikad ne znaš šta te može zadesiti. Ja nisam imala taj problem, čak sam prebacila termin za 2 dana, ali sam dobar deo trudnoće provela strepeći jer sam izgubila prvu bebu. Beskrajno mi je drago što su tvoji mališani sada dobro i što je sve u najboljem redu <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi :) Toliko je teških trudnoća i priča da mi nekad dođe čudno kada čujem da je nekoj ženi sve glatko išlo. I meni je mnogo drago što i ti sad imaš svog mališu :)

      Избриши
  3. Divan tekst. Pozdrav od jos jedne prevremeno rođene bebe :)

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман9.1.18. 15:59

    Nadam se da neces zameriti ako kao komentar ostavim moju pricu. Pre 14 dana sam se prevremeno porodila. U 27+0 nedelja. Radila sam kordocentezu dva puta. Prvi put proslo lako a drugi put katastrofa. Tri puta me dr ubadao u stomak, sat i 45 min trajala intervencija, bolelo uzas. Sutradan sam dobila bolove i za dva sata se porodila. Moja devojcica je sada na neonatologiji a ja sam kuci zbog epidemije morbila. 6 puta sam je videla i evo vec sesti dan ne mogu kod nje. Valcinisala sam se juce pa cekam 7 dana da se razviju antitela u organizmu da mogu da odem konacno kod nje i budem sa njom. Imam jos dvoje dece kuci ali nemam snage da se svo vreme sa njima ponasam normalno, to mogu razumeti mame koje su kroz ovo prosle. Zivim za dva poziva dnevno da bi mi dr rekli da je stabilna i nista vise. Ona je stabilna od pocetka, bez kriza hvala Bogu, kiseonik joj pustaju u inkubator nema vise cevcica. Juce nam je receno da je pocela malo da napreduje u tezini. Ja se izmlazam i odlazem mleko u sterilnim bocama u zamrzivac da bih joj dala kad dodje kuci. Tako su mi rekli. 6 meseci moze da stoji. Sve manje imam mleka, u nekim izmćazanjima i po 10ml samo. Jako mi je tesko. Uzasno. Moja dusica je tamo sama...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako bih mogla zameriti... Razumem i saosećam :( Mora biti užasno, užasno ne moći čak ni da posetiš svoje dete, meni se srce cepalo kad sam ih ostavljala... Biće ona dobro, daće Bog, ako je nakon samo dve nedelje samo na kiseoniku nakon tako kratke trudnoće ona je veliki borac, samo joj treba malo više vremena. Bravo za mleko, možda će se pojačati ako ti budu dali da stavljaš bebicu na grudi za nekih nedelju-dve dok još malo ojača, a ako i ne napredovaće ona i na adaptiranom mleku. Drži se, sve ćete vas dve nadoknaditi!

      Избриши

Омогућава Blogger.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...