Zašto su naše žene same sebi na poslednjem mestu?

/
6 Comments

Aha, ovo je još jedan post iz kategorije Blogofilozofiranje :) U ovome pišem o svojim zapažanjima na temu nege žena srednjih godina i starijih.

Ako zađete malo po forumima i komentarima na raznim portalima steći ćete utisak da naše žene ne izbijaju iz kozmetičkih salona i da im veći deo plate odlazi na šminku i odeću. Nemali broj muškaraca napisaće kako prosečna žena misli samo na sebe ili, u najboljem slučaju, najpre na sebe i kako je skupa za održavanje. Gledajući žene oko sebe, nisam mogla da se ne zapitam gde su te silne žene koje se po cele dane sređuju, kojima je njihova vanjština na prvom mestu, koje zanemaruju sve drugo... Odgovor se brzo nametnuo - nije reč o ženama, reč je o devojkama
Sadašnju generaciju devojaka odgojile su žene koje su u većem periodu života bile okolnostima prisiljene na žrtvovanje za porodicu. Krajnje krizna vremena naučila su ih da od dinara naprave pet, ali i da postave prioritete tako da deca budu na apsolutnom prvom mestu. Nije da je takav stav pogrešan, naravno, no problem je što kad nemaš mnogo ako to razdeliš među decom i kućom za tebe ne ostane praktično ništa. Tuga je što ništa vremenom doživiš kao nešto i više ti ni ne smeta niti shvataš da zalaziš u preterivanje. Ono naše čuveno Neka deci... Tako smo dobili ćerke koje mažu Diorove kreme dok je majkama dobra i univerzalna Nivea. Ćerke u modernoj odeći, izlivenih noktiju, negovane i doterane koje pričaju o putovanjima i majke u jednim cipelama za sve prilike, bez frizura, bez osnovne nege koje razmenjuju savete za uštedu na hrani i odmore provode obavljajući zaostale kućne poslove. Ako se osvrnete oko sebe, bez dileme, videćete mnogo ovakvih primera. Mnogo negovanih osoba ženskog pola prolazi ulicama, ali ih je malo preko 40, a naročito preko 50 godina.
Nije lako naći balans, jasno da nije. Sada kada i sama imam decu bolje razumem tu potrebu da se njima da ono najbolje, da im se učini sve, čak i na uštrb sopstvenog zdravlja. Pitanje je, ipak, koliko im time zaista činimo dobro, spremamo li ih zaista za život u državi u kojoj se kvalitetan život za prosečnog čoveka ne nazire još decenijama. Odgajamo li ljude previše navikle da dobijaju sve na tacni, previše saživele sa idejom da je normalno da se za njih neko žrtvuje? Kada jednom dođe vreme da oni budu ti koji moraju da se žrtvuju hoće li biti spremni i sposobni za to?
Pokušaću da pojasnim gde vidim razliku između normalne, zdrave brige o sebi čak i u lošim okolnostima i preteranog samouskraćivanja.


Na ovaj post nesvesno me je podstakla žena koja mi je jedno vreme pomagala oko dece. Tipičan je primer žene koju su devedesete bacile u pakao borbe za preživljavanje iz koga se nikad nisu iščupale. Lepa, mladolika žena pedesetih godina, ali fali joj nekoliko zuba i ma šta obukla to je prvo šta primetite i podatak koji automatski eliminiše doteranost iz priče. Razumljivo da nekome ko sklapa kraj s krajem nije lako da izdvoji sumu novca potrebnu za izradu keramičkih navlaka i mostova, ali drugačije gledam na to ako znam da je reč o ženi čiji sin ima novi model skupog telefona, koji ide na sve ekskurzije i svakodnevno dobija džeparac, kako za užinu u školi tako i za izlazak sa drugarima posle. Za majku je mnogo 400 dinara za šišanje jednom godišnje, za sina mora da se nađe. Nije to samo manjak novca, to je odlika mentaliteta, minimalne su šanse da bi ovako rezonovala jedna Francuskinja ili Italijanka.
Drage naše žene, volite sebe da bi vas i drugi voleli. Neće vas deca manje voleti ako im uskratite nešto na račun sopstvene realne potrebe niti će vas više ceniti ako ih naučite da vaše potrebe nisu važne. Ponekad posmatrajte sebe kao jedno od dece i učinite za sebe ono šta biste učinile za njih. Srećna žena je automatski i lepa žena, a srećne žene odgajaju srećnu decu, u miru sa samima sobom i drugima.
Drage ćerke, na svom putu ispunjenom obavezama, zabavom i planovima zastanite ponekad da oslušnete potrebe svojih majki. Mnogo puta učini vam se da ima vremena i da će biti prilika da učinite nešto za majku, ali u životu koji leti tako brzo i za koji ne znamo šta nam donosi te prilike možda nikad neće ni doći. Uradite za njih ono šta biste želele da jednog dana vaše ćerke urade za vas...


You may also like

6 коментара :

  1. Rasplakala sam se.
    Zato što.. Neke stvari sada uz najbolju želju i volju i osluškivanje potreba ne možeš promeniti. Neko je navikao da nema, da postavi priorite drugačije i ne možeš da u nekom dobu promeniti.

    Ali....Sjajan tekst, hvala ti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi :)
      Razumem o čemu govoriš, za neke žene jednostavno je kasno, ako ne realno, onda svakako u glavi...

      Избриши
  2. Dragana P.5.9.17. 09:23

    Divan tekst, draga, i tako istinit... I ja cesto posmatram zene oko sebe i bude mi zao sto kod vecine 50+ zena, iako su jos uvek lepe, nega i doterivanje podrazumeva samo odrzavanje elementarne higijene...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti :) Meni je baš žao zbog toga, pogotovo kad jeste moguće drugačije u mnogo slučajeva...

      Избриши
  3. Dotakla si se teške teme, one čiji koreni dosežu u prošlost naše nacije staru više od tridesetak godina (najmanje). Sve je uzročno-posledično i teško se objektivno može odvojiti i razdvojiti. Mi koje smo odrasle uz žene koje su žrtvovale sve za decu i porodicu, a pri tom smo sada majke nekim novim klincima i činimo sve da ne ponovimo istoriju svojih majki. Da u nekim postupcima ne budemo kao one. Tužno, ali istinito.
    Opet, tu je surovo društvo i vršnjaci, koji su danas suroviji nego ikada. I ona čuvena "Ne želim da mi se dete ističe po nemaštini"... A sad, u kakve ljude takva deca izrastu, to je mač sa dve oštrice. Na žalost sve počinje od kupovine kolica za bebe, pa preko portikli u jaslicama, patofnica u vrtiću, patika i mobilnih telefona u školama...
    I u svemu tome, u svoj toj trci da pružiš detetu sve, izgubiš sebe i žrtvuješ sebe. Jer učili su nas "da mi nismo bitne", bitno je dete. Paradoks, zar ne?
    Ovo svaki dan ponavljam sebi: Srećna žena je automatski i lepa žena, a srećne žene odgajaju srećnu decu, u miru sa samima sobom i drugima. Za sad uspevam, a šta donosi budućnost, to ne znam. Nije jednostavno biti žena i majka u zemlji u kojoj živimo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Istina, tako to počinje i nikako nije lako naći sredinu :(

      Избриши

Омогућава Blogger.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...