Atina

/
8 Comments

U prošlogodišnjim putopisima o Santoriniju spomenula sam da sam provela i dva dana u Atini i da ću i njoj posvetiti jedan post, no ipak sam dala prednost kozmetičkim temama. Kako je leto doba godine kada se najviše posećuje Atina pravo je vreme da nadoknadim propušteno, a pošto je prošlo tačno godinu dana od posete eto i prilike za mene da evociram uspomene :)
Najpre treba da napomenem da sam pre dosta godina imala priliku i sreću da u Atini boravim duže vreme i temeljnije je upoznam i od tada planiram da je ponovo posetim, ali nikako nije bivalo prilike, pre svega zbog preskupih avionskih karata koje su donedavno bile oko 250 evra za povratnu kartu što ju je izbacivalo sa liste gradova koje je zgodno posetiti za praznike ili kraći odmor. Autobuska karta je 90 evra što nije strašno, ali ja jednostavno nemam snage za mrcvarenje od 20 sati, pogotovo ne ako me nakon toga ne čeka odmor već obilasci. Nekim čudom, karte su konačno pojeftinile tako da se mogu naći po zaista razumnim cenama ako se kupe na vreme. Kupili smo karte oko mesec i po dana pre polaska i povratna karta sa svim taksama preko kompanije Air Serbia koštala je 125 evra.
Nije mi bilo lako da nađem smeštaj u Atini, ne spada u gradove gde je moguće naći pristojan i, što je najvažnije, čist hotel za male pare. Prilikom prošlog boravka imala sam bliski susret sa stenicama na koje se ispostavilo da sam i alergična tako da sam prošla kao bos po trnju i ovog puta otpisivala jedan za drugim hotele kod kojih je bilo ko na Bookingu ili Airbnb-u spomenuo reč bedbugs, a bogme ih je bilo... Kada pitate ljude gde je pametno odsesti u Atini neizostavno čujete kako pošto poto treba da izbegnete Omoniu i Metaksourgeio pošto su to opasni kvartovi puni ilegalnih imigranata i narkomana. Međutim, ako hoćete da prođete jeftino i pritom imate lokaciju sa koje je lako bez klackanja u prevozu obilaziti najznačajnije gradske lokalitete praktično ne možete da ih izbegnete pošto se povoljan smeštaj nalazi upravo tu. Da sam išla u Atinu na nešto duže uzela bih smeštaj blizu mora, ali za kratki boravak blizina centra bila je apsolutni prioritet pa smo rizikovali sa tradicionalno nebezbednim kvartovima i nismo se pokajali pošto se ni u jednom momentu nismo osetili ugroženo niti videli razne grozne prizore koji su na nivou urbanih legendi. Ne kažem da su to divne lokacije, naprotiv, ružne su i deluju sumorno, ali nisu ni loše koliko se priča. Smeštaj smo našlo preko Airbnb-a, nije nam se svideo zato što nije bio ni nalik onome šta su fotografije obećavale tako da ga neću preporučivati.
Nikad nije lako napraviti plan za obilazak jednog velikog grada, pogotovo ako je vremena baš malo, a pritom i vrućina koja onemogućava kretanje u najtoplije doba dana. Atina ima da ponudi mnogo toga, ali u ovom postu osvrnuću se samo na ono šta može da stane u dva dana, dakle najklasičnije turističke lokalitete koje ne treba propustiti. Za razliku od, recimo, Istanbula, glavne atrakcije skoncentrisane su na relativno malom prostoru.


Trg Sintagma ili Plateia Syntagmatos je centralni gradski trg, onaj na kome se održavaju svi mogući protesti koje, nažalost, često vidimo na televiziji i na kome se nalazi Grčka skupština. Predstavlja dobru polaznu tačku za obilazak užeg gradskog jezgra, a teško da postoji turista koji nije napravio neku fotografiju evzona - počasne straže koja čuva Spomenik neznanom junaku i smenjuje se ispred Skupštine na svaka dva sata, a na svakih 15 minuta ceremonijalno menja poziciju na oduševljenje gomile turista. Vojnici nose tradicionalne uniforme iz doba kralja Otona I, a zanimljivo je da je jedan od uslova za izbor evzona visina od najmanje 180cm.


Ako od Sintagme krenete levo prema trgu Omonia ulicom Panepistimiou doći ćete do nekoliko vrlo fotogeničnih zdanja:


Najpre je tu zgrada Atinske akademije nauka i umetnosti, a potom i Nacionalne biblioteke, obe u prepoznatljivom grčkom stilu:


Između njih nalazi se vrlo impresivna zgrada rektorata Atinskog univerziteta gde se održavaju i neka predavanja i skupovi:


Kad pređete ulicu kod Sintagme i krenete da se spuštate dolazite do ulice Ermu koja važi za glavnu shopping zonu, a ujedno i do stare četvrti Plake. U Ermu se nalaze prodavnice poznatih svetskih brendova, uglavnom srednjeg cenovnog ranga i moram priznati da se nikad nisam baš nakupovala tamo odnosno da ima malo toga šta se ne može naći po drugim državama pa i kod nas (za shopping pre u četvrti Kolonaki i Psiri). Meni najdraži deo predstavlja sredina ulice gde se nalazi mala crkva iz 11. veka, Kapnikarea koja prosto iskoči među svim tim zgradama i s jedne strane odudara, a sa druge baš jeste deo tipične grčke šarmantne arhitekture.


Plaka je stari kvart ispod Akropolja, prava turistička zona gde se nalazi bezbroj raznovrsnih radnjica sa suvenirima kao i tradicionalnih taverni, restorana i kafića. Uvek je živo i uvek se može otkriti neki novi, zanimljivi kutak:


Ono najatraktivnije u Atini jeste taj njen posebni spoj starog i novog tako da svakog turistu oduševi kad šetajući uličicama Plake najednom ugleda Akropolj u svoj svojoj lepoti i originalnosti:


To je Atina - moderni, blještavi lokali, tipični užurbani život jedne prestonice, ali svako malo iskoče arheološke iskopine i spomenici jednog sasvim različitog vremena:


Šetajući uličicama Plake zaći ćete i u kvart Monastiraki, a da to obično nećete ni shvatiti sve dok ne vidite stanicu metroa prepoznatljivog izgleda. Na ovom trgu uvek je živo, uvek ima turista, lokalaca, ali i prodavaca svega i svačega, s tim što je ovo jedno od onih mesta na kojima se preporučuje da obratite posebnu pažnju na novčanike i dragocenosti. Tokom dana u okolnim ulicama nalazi se buvljak gde se može naći od igle do lokomotive, zabavno je makar jednom se promuvati kroz gužvu i baciti pogled na taj šareni haos.


Kad spomenuh metro, red je da se osvrnem i na prevoz u Atini. Atina ima metro, šinobuse, autobuse i tramvaje, a jedinstvena karta za sva ova prevozna sredstva koja traje 90 minuta, bez obzira na broj presedanja košta 1,40 evra. Karta koja vredi 24 sata košta 4,5, a ona za pet dana 9 evra. Mogu se kupiti na automatima ili šalterima u stanicama metroa. S jedne strane, uz malo entuzijazma glavne znamenitosti se mogu obići i pešice, ali sa druge, ako obilazite mnogo toga za kratko vreme pametno je poštedeti noge, kupiti fino kartu za neograničen broj vožnji i vozati se stanicu-dve po potrebi.
Ima li nekoga da je bio u Atini, a nije obišao Akropolj? Male su šanse, a zaista i nije nešto šta ima smisla propustiti, čak i ako ste već nekad bili, uvek je poseban doživljaj. Ulaznica košta 20 evra, s tim što to nije ulaznica samo za Akropolj već za još dosta antičkih lokaliteta među kojima su i Rimska agora, Antička agora, Hadrijanova biblioteka, tri manja arheološka muzeja i dr. Ulaznica je zapravo, blok isečaka za lokalitete koje obuhvata i može se iskoristiti u periodu od pet dana, dakle ne morate sve obići u istom danu. Treba napomenuti da ulaznica ne važi za Novi muzej Akropolja gde je ulaz 5 evra i koji stvarno vredi posetiti. Sam Akropolj je otvoren svakoga dana od 8-20 časova, a svakako bih preporučila da dođete što ranije, posebno ukoliko obilazite u toplijem periodu, kako zbog vrućine koja uspon čini napornim tako i zbog hordi turista. Postoje tri ulaza/prilaza, a meni se najpametnijim čini onaj sa metro stanice Metro Akropolis. Penjući se ka vrhu brda prvo dolazite do ostataka Dionisovog amfiteatra:


A potom i Odeona Heroda Atičkog, pozorišta koje je u 2. veku Herod Atički izgradio u spomen na svoju ženu Pegilu. Pozorište je renovirano tako da se odabrane predstave i koncerti u njemu izvode i danas:


Na vrhu dominira, naravno, Partenon, ali ništa manje impresivan nije ni Erehteio, a zajedno čine jedan od najfotografisanijih prizora:


Partenon je hram u dorskom stilu posvećen boginji Atini koji je počeo da se gradi još u 5. veku p.n.e. Nijedna sitnica na njemu nije tu slučajno, rezultat je pažljivih proračuna, fascinantnih i za današnje, a kamoli ono doba, a kombinovanje različitih udaljenosti između stubova, neprimetnih običnom posmatraču, stvara posebnu simetriju i harmoniju. Tokom epohe Vizantije bio je pretvoren u crkvu, a tokom turkokratije u džamiju, svašta je pretrpeo i tokom grčke borbe za nezavisnost, a tek se u 19. veku krenulo sa restauracijama kako bi mu se vratio njegov antički izgled.


Ništa manje impresivan nije ni Erehteio gde se, prema mitu, odražao dvoboj između Posejdona i Atene u kome je boginja pobedila, ali au Atinjani oboma odali počast podizanjem svetilišta na istom mestu. Hram je izgrađen u 5. veku p.n.e., a njegov najimpresivniji deo su Karijatide, kipovi izuzetne lepote u obliku ženskih figura koji su tokom narednih vekova predstavljali inspiraciju mnogim svetskim vajarima.


Gde god da stojite na vrhu Akropolja pruža vam se predivan pogled na grad što je ujedno i praktično jer možete spaziti i locirati sledeće objekte koje nameravate da posetite.


Sa vrha se pruža odličan pogled i na Antičku agoru i okolne objekte među kojima se izdvaja Hefestov hram:


Hefestov hram ili Tiseio važi za najočuvaniji antički grčki hram. Baš kao i Partenon, i on je napravljen od mermera, u dorskom stilu u 5. veku p.n.e. Zanimljivo je da je bio skoro identičan kao Posejdonov hram na Suniu (rt južno od atine, mesto sa jednim od najlepših zalazaka sunca) koji danas, nažalost, nije ni blizu ovoliko sačuvan.


Pogledajte na još jednoj fotografiji koliko se dobro drži ovako star objekat:


Sa Antičke agore pruža se lep pogled na Akropolj i njegove glavne objekte i čovek ne može da se ne zapita kako li su uopšte u to davno doba uspeli da izgrade toliko toga na nepristupačnim stenama. Na fotografiji ispod vidite i crkvicu Svetih apostola iz 11. veka:


Sa Akropolja lepo vidite i Hadrijanov slavoluk i Zevsov hram:


Hadrijanov slavoluk lako pronalazite ako se sa Akropolja spustite kod stanice metroa Akropolis i nastavite nizbrdo. Reč je o 18 metara visokoj trijumfalnoj kapiji koju su Atinjani podigli u čast cara Hadrijana u 2. veku, a koja je u to vreme odvajala stari od novog dela grada:


Nedaleko od njega nalazi se Zevsov hram (za njegov obilazak važi ista ulaznica kao za obilazak Akropolja) koji je najveći grčki antički hram, fotografije ni blizu ne dočaravaju veličinu njegovih stubova. Građen je jako dugo, od 6. veka p.n.e. do 2. veka naše ere. Nekada je imao 104 stuba u korintskom stilu i statue od zlata i slonovače dok je danas sačuvano samo nekoliko stubova.


Preko puta Zevsovog hrama nalazi se ogroman, divan park gde su Botanička bašta i mini zoo vrt, sa mnogo šetališnih staza i fontanica gde je ugodno svratiti i odmoriti se kada je vreo dan. Tu je i Zapeio, zgrada u kojoj se održavaju brojne kulturne manifestacije, a poznata je i po tome što je u njoj 1981. potpisano pristupanje Evropskoj Uniji.


Na kraju parka nalazi se čuveni stadion Panatinaiko ili Kalimarmaro (lepi mermer) na kome su održane prve moderne Olimpijske igre 1896. godine. Jedini je stadion na svetu koji je u potpunosti izgrađen od belog mermera i zaista je izuzetno lep. Ulaz je 5 evra što nije mnogo, ali mi jednostavno nismo imali snage da se tu veremo u dva popodne na 35 stepeni pa smo ga slikali samo spolja:


Ako bi trebalo da izdvojim samo jedno omiljeno mesto u Atini to bi, bez ikakve dileme, bilo brdo Likavitos. Oduvek me je fasciniralo kako možeš da šetaš centrom Atine i onda u nekom momentu pogledaš prema gore kad ono...gle, gle - brdo! Kao da u Beogradu na prostoru Slavije postoji brdo koje potpuno odskače od ostatka krajolika.


Brdo je visoko nešto više od 200 metara i u mlađim danima sam se na njega penjala pešice, lepom pešačkom stazom prepunom džinovskih kaktusa no ovog puta nisam imala snage za to nakon intenzivnih obilazaka grada od jutra do mraka pa smo se do vrha dovezli žičarom/vozićem (teleferik na grčkom) kojim se od podnožja do vrha stigne bukvalno za minut. Preskup je stvarno, cena je 9 evra u jednom i 14 u oba smera, ali najskuplje je ono šta se plati zdravljem tako da nije imalo smisla da štedimo na tome. Na Likavitosu je lepo u svako doba dana i noći, ali možda je najpametnije otići predveče, dok je još dan pa onda gledati kako se mrak polako spušta na Atinu.


Pogled je spektakularan u kom god pravcu da gledate, tek se odatle vidi kolika je Atina zaista, koliko se daleko proteže u svim pravcima. Grad koji ima oko 5 miliona stanovnika, a u kome je zbog trusnog područja zabranjeno graditi zgrade više od pet spratova nužno mora da zauzima veliku površinu.


Na vrhu se nalazi slatka mala crkva Svetog Đorđa i trgić koji okupiraju gomile turista:


Kako sunce kreće da zalazi minimalne su šanse da nećete poželeti da tresnete nekog od (po pravilu kosookih) sebičnjaka koji zauzmu pozicije sa stalcima fotoaparata kao da nisu jedni od nekoliko stotina turista koji su svi tu sa istim ciljem - da lepo vide i fotografišu zalazak sunca iznad Atine. Ipak, pogled je tako spektakularan da lako zaboravite sve osim njega:


Kada se spusti noć i popale hiljade svetala po Atini teško je naterati se da siđete i odmaknete od tako lepog prizora, a kada to konačno učinite ostaje želja da se vratite ponovo...


Huh, ovo bi bila najkraća moguća verzija putopisa, svesna sam da je sve samo ne kratka, ali jednostavno sam morala da makar malo dočaram glavne znamenitosti.
Da li ste već bili u Atini? Kako vam se sviđa?


You may also like

8 коментара :

  1. Pazi, ako ne uspes kao kozmeticka blogerica, uvek mozes da se prebacis na putopise :)))
    Odlican temeljan post sa prekrasnim fotografijama i pravim informacijama. Kako planiramo vise kratkih odlazaka kod komsija, a ne klasican odmor, ovo ce mi prilicno pomoci :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mogu ti reći da mi je sada i zabavnije da pišem putopise, jeste da provedem ogroman broj sati prvo sortirajući fotografije pa onda izdvajajući najvažnije utiske, ali ima svojih čari :D Hvala ti :)

      Избриши
  2. divan grad. provela sam nazalost samo tri dana u njemu ali sam se od prvog trenutka osetila kao kod kuce

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima nešto posebno, nije to ona količina lepote kao u Beču ili Rimu, ali je zanimljiv na drugi način :)

      Избриши
  3. Sa uživanjem čitam tvoje putopise svaki put :)
    Moj doživljaj Atine - živopisan grad, pun kontrasta i vrlo šarmantan, a jedan od najupečatljivijih utisaka je prolazak ispod stubova Propilaje i pogled na Partenon, nestvaran osećaj :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je :-)
      Grad pun kontrasta odlično opisuje Atinu :-)

      Избриши
  4. Za kraće vrijeme posjete, bome si lijepo opisala grad... Bravo!!!

    ОдговориИзбриши

Омогућава Blogger.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...