Istanbul - putopis - II deo

/
16 Comments
Evo i drugog dela mog putopisa o Istanbulu, ovaj ima više fotografija, ali jednostavno nisam znala šta bih mogla da izbacim kad je sve tako lepo.
U prethodnom sam poslednje pisala o Bazaru začina koga, sa donje strane, trg ispred Nove džamije deli od luke Eminonu. To je, naravno, samo jedna od istanbulskih luka, ali za turiste najvažnija pošto većina tu hvata brodove za čuveno krstarenje Bosforom. Inače se na brodove može ući i iz luke Karaköy koja je preko puta, mi smo tako uradili pošto smo se baš vraćali iz Galata kule. Krstarenje glavnim prevoznikom Turyol traje oko sat i po, polasci su na svaki puni sat, a cena je 12 lira. Na brodovima je hladno čak i kada je topao dan, a mi smo se zaledili od vetra, ali ipak smo veći deo vožnje proveli napolju jer je jednostavno toliko divno da sve smetnje baca u zadnji plan. Turisti se uglavnom vrte po dva-tri kvarta sa najvažnijim znamenitostima i tek na ovom krstarenju postaju svesni koliko je Istanbul ogroman grad. Kada bih ponovo išla u Istanbul sigurno bih ponovo išla i na ovo krstarenje, divno je videti sve te vile, stara zdanja, kućice pa i cele gradove u gradu, za nas iz maleckih balkanskih državica razmere ovog grada su prosto nepojmljive.
Tipični brod koji vozi po Bosforu
Pogled s mora na Dolmabahče palatu i most koji spaja Evropu i Aziju
Ortaköy, meni najlepša džamija i divni Bosforski most
Rumelihisarı ili Rumeli tvrđava na evropskoj strani, a na azijskoj, prekoputa je Anadoluhisarı
Galata kula jedno je od najpoznatijih mesta u Istanbulu. Nalazi se preko puta luke Eminonu, a ispod trga Taksim, sa oba mesta moguće je stići iz pešice uz dovoljno entuzijazma. Izgrađena je davne 528., ali tada je bila od drveta i služila kao svetionik. Đenovljani su 1348. sagradili kamenu kulu koja je dugo služila kao svetionik pa kao opservatorija i stražarna kula. Danas je to najpoznatija panorama Istanbula, a do vrsta se stiže liftom. Ulaznica je 25 lira i to je jedini put kad smo se zaista osetili odrano jer se za te pare dobije samo pogled, a košta skoro koliko obilazak Topkapi palate. S druge strane to JESTE lep pogled i takve fotografije ne možete napraviti sa nekog drugog mesta.
Pogled iz luke Eminonu
Pogled sa Galata kule na Galata most i okolinu
Pogled na Zlatni rog, naziru se Topkapi, Sveta Sofija i Plava džamija
Osvrnuću se malo na (uličnu) hranu. Na obali duž luke Eminonu postavljeni su restorančići spojeni sa smešnim brodićima na kojima se griluje riba i prave riblji sendviči. Balik ekmek (riblji sendvič) je fraza koju ćete najviše puta i pročitati i čuti oko Galata mosta. Nisam probala pošto sam od onih sa ultra osetljivim stomakom, ali muž kaže da je odličan. To izgleda ovako:
Ulična hrana je stvarno zanimljiva, ima tu gomila čuvenih donera na mali milion načina, pidea (čamčići od testa punjeni raznovrsnim filovima), lahmacuna (turska pica, tanko testo sa sosom od mlevenog mesa i povrća i dr.). Najzabavniji mi je bio prizor crevca na ražnju - kokoreç (zanimljivo da i Grci imaju identičan specijalitet) koja su, očito, vrlo popularna.

Asocijacija na Tursku su, ipak, slatkiši raznih vrsta, a najviše oni u bogatom, gustom šećernom sirupu. Poslastičarnica je mali milion, na svakom koraku je prizor od koga ide voda na usta:
Bila sam dobra i nisam nabacila tri kila u pet dana :)
Trg Taksim je sinonim za moderni, evropski deo Istanbula. Turisti koji su skloni noćnom životu biraju hotele u ovom kraju. Uvek je živo i bučno, doduše gužva je i inače neizbežni pratilac Istanbula. Upravo su neverovatne gužve i cirkulacija ljudi ostavile jedan od jačih utisaka na mene, prosto nisam navikla na toliki broj ljudi, grad od 14 miliona funkcioniše na drugačiji način od ovih naših malenih balkanskih. Od Taksima kreće avenija İstiklal (Avenija nezavisnosti) koja je nešto kao istanbulska Knez Mihailova. Zatvorena je za saobraćaj, po njoj vozi jedino jedan starinski tramvaj što joj daje posebni šarm. Duž cele ulice nalazi se gomila butika, prodavnica i restorana tako da šetnja baš može da potraje.
Trg Taksim
Ulica İstiklal
Red je da se malo osvrnem i na shopping. Ako tražite kozmetiku - naći ćete :D Ima gomila brendova kojih kod nas nema, kako jeftinih tako i skupih. Za neke nisam čak ni čula, a od nama nedostupnih izdvojiću Nars, Armani, Tom Ford, Bobbi Brown, The Balm, The Body Shop i druge. Cene su očekivane, MAC je, recimo, nešto jeftiniji, ali ne preterano, drugi brendovi uglavnom koštaju kao kod nas, a zanimljivo je da je povoljni turski brend Golden Rose kod njih znatno skuplji. Ako idete avionom i treba vam (skuplja) kozmetika računajte na free shop-ove na aerodromu (Ataturk), cene mogu biti značajno niže. Na primer, čuveni Armani Maestro košta 55 evra dok u Zagrebu dođe oko 70. Što se tiče obuće i odeće, izbor je, očekivano, ogroman. Tu je većina skupih brendova, svi prosečni na koje smo navikli i ovde, a ima i nešto turskih mada manje nego što sam očekivala. Ako želite da za male pare kupite dosta toga mogli biste se razočarati u tržnim centrima pošto su cene u proseku onolike kolike su kod nas u Zari. Pametno je otići u outlet radnje, ima ih mnogo i može se uloviti dobar komad. Posetila sam Historia Mall (veličine Delte, ne naročito zanimljiv) i giganta na šest spratova - Cevahir Mall koji, svakako, vredi videti.
Cevahir Mall
Kao pravi turisti posetili smo još jedno mesto koje turisti vole - kafić Pierre Lotti koji je čuveni vidikovac. U luci Eminonu uhvatili smo autobus, a potom nas je žičara odvezla do kafića i to iznad padine na kojoj je groblje. Vrlo originalno iskustvo :) Pierre Lotti je bio francuski pisac koji je obožavao Istanbul, a koji je pokazao koliko ceni njegovu ljubav nazivanjem brojnih kafića, hotela ulica i dr. njegovim imenom. Kafić je starinskog tipa, sa čuvenim kariranim stolnjacima i iznenađujuće pristojnim cenama. Pili smo čaj, ništa drugo ne bi imalo smisla :)
Kafić i divni pogled na istanbulske mostove
Tipična fotografija iz Pierre Lotti-ja :)
Zar nije divno?
Jedan od najupečatljivijih utisaka na nas je ostavila Dolmabahçe palata. Palata je sagrađena polovinom 19. veka i predstavljala je administrativni centar Osmanlijskog carstva i dom poslednjih šest sultana, a u njoj je poslednje godine svog života proveo i prvi turski predsednik i tvorac moderne države - Mustafa Kemal Atatürk. Nikad mi u životu nije bilo više krivo što je fotografisanje zabranjeno! Taj luksuz, to bogatstvo, ta umešnost, ta umetnost - jednostavno su neopisivi! Ulaznica za ceo kompleks je 40 lira (bez harema dođe 30), nije malo para, ali ono je šteta propustiti. Ulazi se isključivo u grupama, u pratnji vodiča iz palate, ture su na turskom i engleskom. Jednostavno je baš sve lepo u tom kompleksu, počevši od savršene lokacije na obali mora, preko prelepih vrtova i fontana do nestvarne unutrašnjosti.
Jedna od 40-ak kapija
Vrtovi su prelepi!
Pozajmih fotografiju sa whereis-istanbul.com da dočaram delić unutrašnjosti
Propustila sam da se osvrnem na istanbulski gradski prevoz. Organizovan je odlično, potpuno je pouzdan i nije preteško snaći se. Kupili smo Istanbulcard koja je nešto kao naša Busplus kartica koju smo posle dopunjavali. Švercovanje ne postoji pošto se kartica očitava na ulazu u same stanice. Zanimljivo je da pored autobusa, tramvaja i metroa istanbulski javni prevoz čine i brodovi, podzemna uspinjača, žičara i metrobus! Jako nam je mnogo para otišlo na prevoz, mnogo više nego što smo mislili pošto ne postoje ni dnevne ni vremenske karte već se za svaku vožnju kuca nova. Ipak, za neveliku cenu karte ponekad je moguće dobiti baš poseban doživljaj. U luci Karaköy uhvatili smo redovnu brodsku liniju koja vozi do luke Kadiköy- morali smo da posetimo i azijsku stranu :) Vožnja traje dvadesetak minuta i ostala mi je u divnom sećanju. Gledala sam prelepi Bosfor, zalazak Sunca iznad Topkapi palate i pitala se da li ljudima koji se svakodnevno voze na toj relaciji IKAD dosadi da se voze tuda. O, srećni, srećni ljudi...
Ovde završavam priču o Istanbulu, ima još mnogo fotografija i mogla bih još mnogo, mnogo pisati, ali trudila sam se da svedem na razumnu meru. Istanbul je, bez dileme, grad koji vredi posetiti ma koji da ste tip turiste, a ja se nadam da sam, makar donekle, uspela da vam prenesem svoje oduševljenje njime.


You may also like

16 коментара :

  1. E baš mi je nekako "legao" ovaj putopis iz Instambula u dva dela. Pročitala sam ih sa merakom :D.
    I meni je Ortaköy, jedna od najlepših džamija (imaju neke u Kairu koje ne mogu da zanemarim).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Oh, hvala, drago mi je da je tako :)
      Ortaköy je divna, volim kad fasade izgledaju kao da su od čipke.

      Избриши
  2. Za sledeći odlazak planiraj obilazak Yedikule tvrđave. Meni je Pomorski muzej bio veoma zanimljiv, ali sam svesna da nisu svi ljubitelji te tematike. Isto važi za Vojni muzej.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Za Yedikule sam čula, ali nije bilo šanse da ubacimo u plan, ali hvala na predlogu, imaću u vidu ako bude narednog puta, a možda i neko drugi dobije ideju :)

      Избриши
  3. Sa uživanjem sam iščitala ovaj i prethodni post o Istanbulu :))
    Pa ako ti kažem da me pre ovoga Istanbul nikad nije privukao, a da sada
    jako želim da odem, možeš pretpostaviti kakav si utisak na mene prenela :))
    Fenomenalan post, iz više razloga :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O pa to su zaista velike reči, počastvovana sam! :D
      Hvala!

      Избриши
  4. Predivno! Čula sam mnoge priče i doživljaje ali ti si ovim fotografijama prenjela totalni dojam kao da sam i sama bila tamo :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala, to sam i želela da postignem, ali tako je teško izvući najbolje kad je sve tako lepo i zanimljivo :)

      Избриши
  5. Prekrasno, meni ne bi smetao jos jedan dio :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A neka, zaboraviće žene da ja inače pišem o kozmetici :D Hvala ti :)

      Избриши
  6. Fenomenalno... Dugo već pomeram odlazak, sad mi je sigurno nešto bliže :)

    ОдговориИзбриши

Омогућава Blogger.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...